Koji su uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji?

  • Kućna ložišta na ugalj, drva, lož ulje, otpadno ulje, razni otpad i dr.

  • Spaljivanje guma, kablova, plastike i dr.

  • Saobraćaj – zastareli vozni park, dizel gorivo, neadekvatni tehnički pregled izduvnih gasova, loša organizacija saobraćaja u gradovima

  • Termo elektrane – neadekvatno korišćenje filtera

  • Termo elektrane – neadekvatno odlaganje pepela

  • Otvoreni – površinski kopovi, odlagališta, jalovišta i dr.

  • Industrija

  • Gradske toplane na ugalj i lož ulje

  • Paljenje njiva

  • Paljenje i samozapaljenje deponija

  • Poljoprivreda, stočarstvo i živinarstvo

  • Nečistoća u gradovima – blato, prašina i dr.

Zašto se Srbija nalazi među najzagađenijim zemljama na svetu?

Praktično cela Evropa je skoro u celosti gasifikovana i strogo regulisana, uključujući i istočnu Evropu. Isto važi i za dobar deo azijskih zemalja, pri čemu, zbog tople klime u tim zemljama nije potrebno grejanje. Kanada i Severna Amerika su takođe, strogo regulisane i gasifikovane, Centralna i dobar deo Južne Amerike su u toplom klimatskom pojasu, a isto važi i za Afriku i Australiju. Srbija je među retkim zemljama na svetu sa minimalnim učešćem gasa, gde ugalj apsolutno prednjači kao pogonsko gorivo za elektrane, gde se stanovništvo većinski greje sa individualnim kućnim ložištima, gde je vozni park u proporcionalnom smislu među najstarijim u svetu, gde se u nedovoljnoj meri primenjuju zakoni i nadzor.

Da li zagađenje traje samo zimi?

Velika je zabluda da zagađenje traje samo zimi, tokom grejne sezone. Zbog svih gore pomenutih uzročnika, prisutnih u najvećem broju slučajeva tokom cele godine, zagađenje u Srbiji je tokom prolećnih i letnjih meseci takođe na izuzetno visokom nivou u poređenju sa ostalim zemljama sveta.

Kako se meri zagađenje vazduha?

Napredak i pojeftinjenje tehnologije omogućili su da se broj mernih stanica uvećava, kako onih pod državnom kontrolom, tako i onih individualnih merača zagađenja. Naše udruženje CENTAR ZA BOLJI VAZDUH je instaliralo 10 merača zagađenja u Beogradu i na pojedinim lokacijama u Srbiji, koji u realnom vremenu mere zagađenost vazduha.
Ipak, broj mernih stanica, najpre onih u državnom vlasništvu još uvek nije ni približno dovoljan da bismo imali realno praćenje zagađenja vazduha u Srbiji. Za sada samo možemo naslućivati koliko je zagađenje vazduha u mestima koja nisu pokrivena mernim stanicama.

Šta su PM čestice i koliko su opasne?

Prilikom merenja zagađenosti registruje se prisustvo najsitnijih čestica prašine (particulate matter – PM) u vazduhu, koje se označavaju po svom aerodinamičnom prečniku. Najčešće se u izveštajima pojavljuju PM10 i PM2.5 čestice, pri čemu 10 ili 2.5 označava prečnik čestice u mikrometrima (ove čestice beleže i naši merači – dostupni na sajtu: www.cbv.rs). Što je prečnik manji, to su te čestice opasnije – naročito 2.5 čestice, pri čemu su već i PM10 čestice izuzetno opasne i životno ugrožavajuće, jer se trajno talože u našim plućima, čak i krvotoku. Primera radi, ljudska dlaka je prečnika 60 mikrometara.

Kako zagađenje utiče na zdravlje ljudi?

Što je čovek više i duže izložen udisanju ovih čestica, to je podložniji teškim oboljenjima i znatno kraćem životnom veku. PM2.5 čestice trajno ostaju u našim plućima i neretko predstavljaju okidač za kancerogene pojave u organizmu.

Izloženost prema PM2.5 česticama u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati i kardiovaskularna oboljenja. Dugotrajna izloženost ovim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kancerogenim i kardiovaskularnim oboljenjima i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina.

Ugroženi su svi, bez obzira na godine i socijalni status, a najugroženija su deca.

Da li pomažu vetar i kiša?

Veoma često se nadamo da će zagađenje biti smanjeno kada dune vetar ili kada padne kiša. Jednostavno govoreći, to zapravo nije tačno, jer će vetar preneti zagađenje iz jednog grada u drugi, a kiša će samo natopiti zemlju sa nezdravom prašinom, dok će deo otići direktno u reke, jezera i podzemne vode.

Koje maske treba nositi i kada?

U najkraćem, za efektivnu zaštitu potrebno je isključivo nositi specijalne maske, posebno napravljene za zaštitu od zagađenja vazduha i koje imaju, najčešće vojne nivoe zaštite i nose oznake od N95 do N99, pri čemu N99 zaštite maske pružaju 99% zaštite od svih poznatih izvora zagađenja vazduha.

Šta su kućni prečišćivači vazduha i da li pomažu?

U Srbiji se u prodavnicama tehničke robe mogu pronaći kućni prečišćivači vazduha. Najosnovnije je da uređaj ima HEPA (high-efficiency particulate air) filter i da je sposoban da prečišćava PM2.5 čestice. Bitno je da prilikom kupovine proverite koju kvadraturu prostora uređaj može da prečisti i koliko često se menjaju filteri.

Kako sami možemo smanjiti zagađenje vazduha?

Zagađenje je zapravo u najvećoj meri proizvod našeg nemara. Primera radi, u Srbiji termo-elektrane i industrija učestvuju sa oko 30-40% u ukupnom zagađenju vazduha, a sve ostalo je zagađenje koje dolazi od samih građana, gradskog saobraćaja i privrednih vozila.

Ako se grejemo sa individualnim ložištima, treba da tražimo kvalitetniji ugalj i drvo, a najbolje je da se pređe na, takođe, kvalitetniji pelet ili neki drugi moderniji ogrev. Kvalitetniji ogrev će u startu biti nešto skuplji, ali zbog svoje veće „kaloričnosti“ bolje će sagorevati, bolje će vas grejati i manje će zagađivati okolinu.

Ako već nemamo novca da kupimo modernije automobile, ne treba da skidamo katalizatore, kako bi naš auto „bolje vukao i manje trošio“ jer time direktno činimo teški prekršaj i opasno ugrožavamo svoje i tuđe zdravlje.

Nikako ne treba da palimo naše njive, jer tako strašno zagađujemo vazduh, a i samo zemljište zapravo činimo manje zdravijim i plodnim.